POLJOPRIVREDA I DOMAĆA RADINOST
Regija Novog Mesta sa Belom krajinom, gde je prošle sedmice boravila delegacija Svrljiga, pokazalo se na licu mesta, bio je pravi izbor za obilazak radi razmene iskustava, prikupljanja novih saznanja i uspostavljanja partnerskih odnosa u budućoj saradnji. Svrljižani su, između ostalog posetili na ovom području isrednju i višu poljoprivrednu školu u kojoj se pripremaju kadrovi za ovu oblast. U kompleksu od nekoliko hektara, ustrojenom kao ogledno dobro, polaznici stiču prva saznanja o bavljenju poljoprivredom ali iz škole izlaze puni znanja i iskustva stečenim na praktičnom radu u poljoprivrednom dobru.
Izučava se tu praktično sve, od neophpodnih zanatskih potreba do načina gajenja ratarskih i povrtarskih kultura, primene pune automatizacije u stočarstvu kada je reč o prehrani i muži krava do spravljanja zdrave hrane od proizvoda uzgajanih na sopstvenom imanju. Otuda nije nimalo bilo čudno kada se delegacija Svrljiga u sledećoj poseti nekim seoskim gazdinstvima suočila sa zavidnim rezultatima jer tim domaćinstvima upravljaju ljudi koji su prošli kroz srednju i višu poljoprivrednu školu.
To je i bio povod da u uzvratnoj poseti Svrljigu, koja sledi, u delagciji Slovenaca budu ljudi iz svih struktura koji bi žiteljima naših sela preneli svoja iskustva radi unapređenja proizvodnje na našem terenu.
Delegacija Svrljiga obilazeći gospodarstva koja se bave seoskim turizmom boravila je i u nekoliko domaćinstava koja se bave domaćom radinošću. Dok kod nas to rade uglavnom entuzijasti radi očuvanja tradicije u Sloveniji je to praktično profesionalizovano. Nema modernih industrijskih mašina za eksluzivne materijale ali su ustrojeni naprimer za tkanje razboji kakvi su na našem selu odavno izbačeni iz upotrebe. Taj način izrade artikala od prirodnih materijala ima dobru prodaju na evropskom tržištu pa se mnoga domaćinstva bave izradom u vidu zanata.
Koliko je to unosno i cenjeno potvrdjuje činjenica da se i za ovu delatnost kao i seosku turizam ili poljoprivredu dobijaju značajne dotacije iz fondova Evropske unije.
Kad mogu Slovenci, što ne bi smo mogli i mi, nameće se pitanje. Oni kao članica EU dobijaju dotacije koje nama ne sleduju ali u zajedničkim projektima možemo i mi da ostvarimo dotacije. To je bila još jedna tema o kojoj je delagacija Svrljiga razgovarala sa svojim domaćinima u Sloveniji a sve, pomenimo još jednom posredstvom i uz pomoć danske nevaldine organizacije LEDIB.
Posle obilaska seoskih područja delegacija Svrljiga se vratila u gradove gde je razgovarano o saradnji u oblasti industrije i bratimljenju sa nekim gradovima.
