/Сврљиг 24. јул 2013. године./ Сврљиг је једна од седам општина у Србији, изабраних од 14, за пилот пројекат „Рурални развој- Ефикасно управљање земљиштем“.
То је био повод да председник општине Сврљиг Милија Милетић, данас у свом кабинету прими представнике Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде-самосталног саветника Томислава Павловића и ГИЗа-Немачке организације за међународну сарадњу – Михаела Бекера, Светлану Бачанин и Ненада Гвозденовића, реализатора и носиоца програма.
– Ми смо потписали уговор за учешће у овом пилот пројекту руковђени циљем унапређења наше пољопривреде. Предуслов за то је комасација и за почетак одређено је 320 хектара на потезу катастарских општина Нишевац, Плужина и Лалинац. Директна корист спровођењем комасације и спровођења овог пројекта, било би побољшање услова живота и рада пољопривредника, смањење трошкова производње и повећање приноса што би допринело кункурентнијој пољопривредној производњи, решавање имовинско правних односа без плаћања такси, повећање тржишне вредности земљишта, парцелама које би биле укруњене и правилног облика са прилазуом свакој пољским путем,смањење површина напуштеног и необрађеног пољопривредног земљишта, каснија могућност за изградњу система за наводњавање и одводњавање. Све то скупа значи и спречавање напуштања земљишта, повећање производње и останка и опстанка младих на селу те његовог комплетног оживљавања, изјавио је после састанка са представницима ГИЗ-а и министарства, председник општине Сврљиг, Милија Милијић.
Господин Михаел Бекер је објаснио на састанку да пројекат „Рурални развој- Ефикасно управљање земљиштем“ има за циљ да помогне и оспособи државу и општине, као и пољопривредне произвођаче да буду бољи, рационалнији и ефикаснији власници пољопривредног земљишта. Предвиђено је да пројекат траје траје три године. Буџет од 3,78 милиона евра финасира Европска унија са 2,78 милиона еура и Министарство за економску сарадњу Немачке са милион еура.
Почиње се са припремом пројета од стране српских и страних стручњака из области пољопривреде, потом у другој фази извиде се геодетско-технички радови а потом и сређивање атарских путева. После састанка у кабинету, председник општине је са реализаторима пројекта обишао парцеле прдвиђене за комасацију.
Процењује се да је у Србији комасирано око 1,5 милиона хектара те да је за комасацију преостало око два милиона хектара.
