/Сврљиг 17. април 2013. године/ Сврљиг је данас био домаћин и организатор првог скупа неразвијених општина са југа Србије. Од четрдесакт неразвијених општина Србије 24 су на југу а скупу у Сврљигу присуствовали су председници и представници 20 нанеразвијених општина са овог подручја, из четврте, последње категорије неразвијености.
Поред предедника општине Сврљиг Милије Милетића, као домаћина, састанку су присутвовали представници – Бабушнице, Беле Паланке, Блаца, Бруса, Бојника, Власотинца, Гаџиног Хана, Куршумлије, Лебана, Медвеђе, Мерошине, Прешева, Ражња, Сурдулице, Трговишта као и нишке градске општине Пантелеј и Града Ниша.
– Свака од ових општина има своје специфичности али проблеми су нам исти – висока стопа незапослености, демографска катастрофа одумирањем села, лоша инфраструктура, осиромашено примарно здравство и школство. Све то ми не можемо да решимо појединчано и сопственим снагама па сам иницирао скуп на коме би договорили заједнички анступ пред институцијама и органима државе Србије‚ рекао је у уводном излагању председник општине Сврљиг Милија Милетић.
Током вишечасовне дискусије изнети су бројни проблеми а као један од горућих који заузима приорите је захтев да се не смањује трансфер неразвијеним општинама јер би то озбиљно угрозило рад локалних самоуправа и изазвало негативне ефекте ударом на и тако посрнулу привреду, проузроковала нова отпуштања радника у установама и предузећима и урушавање стандарда становништва који је на југу испод сваког просека.
Рак рана већине ових општина је финасирање основног здравства које се лагано али сигурно осипа због примене норматива надлежног министасрва једнаких као у развијеним градовима. Неупоредиво је организовање здравствене заштите, по систему концентрације становништва, у градским срединама где у блоковима живи по неколико хиљада становника и села удаљених по двадесетак и више километара од центра општине, са старачким домаћинстима.
Слично је и са школством где би се применом најављених измена у Законо о основном систему образовања, многе сеоске школе затвориле а чим у селу нема школа и амбуланте неће бити ни житеља.
Развоју пољопривреде увелико се пружа вербална продршка па се предлаже конкретна мера по моделу СИЕП – е за производњу намењену извозу, који подразумева бесповратна средства у износу од 20 000 евра у динарској противувредности за увећање сточног фонда, повећање површина под засадима воћа, за унапређење производње здраве хране и развој сеоског туризма.
Један од предлога је пореско растерећење предузећа која лоцирају производњу у неразвијеним општинама, смањењем укупних доприноса на зараде запослених послодавцу за 50 одсто.
Следећи корак су нове инвестиције али за доволђење инвеститора неопходна је експроприација, уређење грађевинског земљишта и решавање правно – имовинског статуса постојећих објеката у корист општина како би се обезбедиле локације на којима би потенцијални инвеститори лоцирали своју производњу. Речју формирање индустријских зона.
Разматрана је и могућност формирање иницијалног Фонда развоја неразвијених општина.
Учесници скупа одредили су радно тело које ће до следећег сатснка у Куршумлији, највероватније у мају, донети закључке на основу данашњих предлога и искристалисати заједнички став за наступ према републичким органима и инстиотуцијама чија је помоћ неопходна у решавању ових проблема.
На скупу у Сврљигу исказана је безрезервна подршка вођењу државне и економске политике челним људима Републике Србије.
